Približava je novogodišnja noć. Noć u kojoj ljudi slave na svom meridijanima, noć zajedničkog veselja i paradoks čovekovog slavlja prolaznosti.
Zašto nam je ova noć toliko važna? Razloga je puno, ali da ne kvarimo magiju. Čemu odmah na početku dvosekli mač ogoljene istine? Dozvolimo sebi i drugima da jednu noć jednostavno budemo srećni.
U novogodišnjoj noći želimo jedni drugima razne stvari za koje nismo ni sigurni da su ostvarive. Dozvoljena bajka za odrasle. Tamo negde, koji sekund nakon ponoći, svako od nas se pokloni i počne da želi. Uvek uz istu nadu da će iduća godina biti blagonakolna u odnosu na predhodnu i bar deo izgovorenih želja nam i uzvratiti ostvarenjem.
U lepezi onoga što ta noć nudi, u asocijacijama koje se uz šampanjac ređaju, novogodišnja noć je i prilika da budemo neko sasvim drugi. I da se, kao “taj drugi”, pokažemo dragima. Noć je drugačija od dana, ona je za bajke, dan je za živeti. Želja da jednu noć budemo neko drugi nije samo jednom godišnje. Vekovima, karnevalske noći pod maskama privlače ljude. Venecija, Trg Svetog Marka, i noć pod maskama. Koliko samo magije nosi ta noć, koliko puta je bila inspiracija, koliko je legendi prati i istina koje su postale legende. Oduvek nas takve noći izazivaju i privlače. Za trenutak, makar za tih par sati, lepo obučeni, okruženi voljenima, dajemo sebi pravo da širom zatvorimo oči i budeo ono što možda nismo.
Novogodišnja noć je i jedan od pravih dokaza osamostaljivanja, ulaska u svet odraslih. Samostalni izlazak našeg dečaka ili devojčice na novogodišnju noć. Ponoć kada neće prvo poljubiti mamu. Iskustvo i vrsta ispita kada će sledeći put dobiti roditeljsku dozvolu da postane odrastao. Noć u kojoj se deca ponašaju kao odrasli, a odrasli kao deca.
Već oko petnaestak godina postoje “second life”sajtovi na kojima klikom na jedno dugme možemo postati čovek koji nismo. Registrujemo se i postanemo lik koji nismo i čiji život možemo da živimo. Ali… Uprkos savremenim tehnologijama, magiju ovakvih noći teško je zameniti. Ovo je živa prilika da noć proživimo kako želimo.
Proživimo svoje želje u novogodišnjoj noći, opustimo se, skrijmo svakodnevicu i poželimo da jutro zakasni. Predstavimo se sebi i drugima bolji nego što jesmo, dozvoljeno je. Noć je beg u snove, u ono željeno, kako bi život trebalo češće da izgleda. Otvorimo prozor da izađe nezadovoljstvo, tenzija i napetost. Izmestimo se u svet konfeta i zaboravimo šta nas sve čeka kad se sutra probudimo. Novogodišnja noć je vid opijenosti kad se lako zaboravlja i još lakše mašta. Promena naših života uvek ima cenu, lakše je čekati ovakve prilike i uživati u njima. Ove noći se nekako i greške lakše praštaju. Ako greškom zagrlimo mikrofon ili nekog kog baš nismo smeli. Ako se sve to desilo nekog tridest i prvog decembra, negde oko ponoći. Lakše je…
Zanimljivo bi bilo iz psihoterapijskog ugla analizirati vesele ljude novogodišnje noći. Siguran sam da bi nam ta noć mnogo rekla. Kako izgleda naš imaginarni, srećni deo ličnosti, šta želimo, gde smo se obreli, kako smo se obukli i sa kim smo se okružili. Šta samo rekli, a šta poželeli? Šta radimo, a da to, koliko sutra uveče, nipošto ne bismo. Srećom niko (od nas psihoterapeuta) nije toliko lud da propusti priliku slavlja i radi kad tome nije vreme.
Gde je granica bega iz realnog u ovakve noći? Zar i sad da pričamo o balansu? Nećemo, Treba se pripremiti za novogodišnju noć. Možda to što želimo može samo ove noći. Ajde da probamo. Noć je u kojoj se brže broji do deset. Uživajmo!
Autor teksta:
Dr Aleksandar Misojčić